Posle šest dana provedenih u gledanju filmova iz dva glavna programa, magla se polako raščišćava i na površinu isplivavaju favoriti. Razlika u kvalitetu onoga do sada prikazanog veoma varira i ide do velikih ekstrema. Pored ‘Kvadrata’ o kome smo već izvestili, među dobre filmove spadaju ‘Western’ Veleske Griesbach, ‘Okja’ Bonga Joon Hoa, ‘Redoutable’ Michela Hazanaviciusa i ‘Wind River’ Taylora Sheridana.
‘Wonderstruck’ – dvije nepovezane priče
https://www.youtube.com/watch?v=uEPBRkOgzfM
Današnji dan je rezervisan za najveća razočarenja. Pre svega to je ‘Wonderstruck’ Todda Haynesa baziran na romanu Briana Selznicka ‘The Invention of Hugo Cabret’, koji je lično razradio scenario za film. Smešten je u New York 1920-ih i Minnessotu 1970-ih, sa dve paralelno razvijene priče koje bi trebalo da budu međusobno povezane. Iako je već ranije pokazao tendenciju ka komercijalnim eksperimentima, Haynesovi filmovi su ako ne dobri, bili makar puni kreativne energije, što ovde nije slučaj. Paralele i spojevi su konfuzni, film je razvučen i dosadan a kasting relativno slab, sem u slučaju rediteljeve muze Julianne Moore i tradicionalno dobre Michelle Williams koja se nalazi u maloj, ali odlično odigranoj ulozi majke jedno od dvoje dece u fokusu – dečaka Bena (Oakes Fegley).
Dva deteta su glavni junaci dve vremenski udaljene radnje, oba suočena sa svetom tišine, jedno od rođenja – devojčica po imenu Rose koju glumi Millicent Simmonds, a Ben od nesreće koja ga u 12. godini lišava sluha. Radnja počinje u domu njegovih staratelja, tik uz porodičnu kuću punih tužnih uspomena posle majčine pogibije u saobraćajnoj nesreći. Iako u okrilju rodbine i starijeg brata, Ben je skrhan tugom i mučen košmarima koje ga svake noći bude iz sna. On krišom odlazi u svoju rodnu kuću u kojoj se nalaze majčine omiljene stvari – knjige, ploče i odeća, u vrsti porodičnog muzeja u propadanju. Zov prošlosti ćegća i sunovratiti u gubitak sluha, kada tokom oluje grom udara u kuću dok Ben telefonira. U međuvremenu se javljaju sekvence o Rose i njenom odrastanju u bogatoj kući, pored strogog i dominantnog oca, uz čežnju za majkom (Julianne Moore) koja ih je napustila zbog karijere na Broadwayu. Rose će, kao i Ben, u jednom trenutku napustiti svoj dom i zaputiti se u New York. Dvoje dece koja traže, u jednom slučaju majčinu prošlost, a u drugom majku koja je izabrala da ne bude uz svoje dete, otkrivaju metropolu velikim očima, obrećući se svako u svojoj avanturi.
‘Wonderstruck’ je previše nepovezan u konkretnim momentima kada bi trebao da napravi most između obe priče i bacakanje iz jedne u drugu epohu i nekoherentnost naracije ostavljaju mnoga pitanja otvorenim. Postoji i nekoliko dobrih momenata u filmu, kao naprimer scena u kojoj Ben prvi put nogom kroči na tlo New Yorka čijim se ulicama kreću najšarolikiji likovi 1970-ih, kao i kratke sekvence sa Michelle Williams koja se, uz muziku Davida Bowieja, sanjivo kreće kućom. 1/10
Režija: Todd Haynes
Scenarij: Brian Selznick, baziran na njegovoj knjizi
Uloge: Oakes Fegley, Millicent Simmonds, Julianne Moore, Jaden Michael, Cory Michael Smith, Tom Noonan, Michelle Williams, Morgan Turner, Amy Hargreaves, James Urbaniak, Damian Young, Sawyer Nunes
‘Jupiter’s Moon’ – puno detalja za jednu temu
‘Jupiter’s Moon’ (glavni takmičarski program) je priča o sirijskom izbeglici Arayanu (Zsombor Jéger) koji, pri pokušaju da zajedno sa svojim ocem i velikom grupom ljudi čamcima dosegne drugu obalu Dunava do Mađarske, biva upucan od strane surovog, korumpiranog inspektora policije Laszla (György Cserhalmi). Tri metka koja ga pogađaju u grudi izazivaju čudnu intervenciju sa neba i umesto sa smrću, Aryan se susreće sa novog životnom ulogom lebdećeg martira koga, onima kojima se ukazuje, doživljavaju kao anđela.
U izbegličkom kampu u kojima izbeglice, tavoreći po šatorima, pokušavaju da pronađu plan kako da se iščupaju od sigurne deportacije, doktor Stern (Merab Ninidze), uz novčanu nadoknadu, povremeno izvlači navodno ozbiljne pacijente uz falsifikovanu dijagnozu koja im omogućava da se dočepaju gradske bolnice. Operacije izbavljanja teku uz njegovu ljubavnicu i koleginicu koja počinje da strahuje za svoj posao zbog učestalih bekstava azilanata. Policija postaje sve učestaliji gost, a Aryanov slučaj izazive komplikacije zbog očigledne nakane ubistva. Inspektor zahteva da se medicinski izveštaj lažira i u tu svrhu preti hapšenjem zbog pomaganja azilantima u bekstvu. Novac je velika tema i odustajanje nije opcija zato što je ljubavnom paru potreban da podmite uglednog čoveka u svrhu menjanja izjave koja ih tereti u sudskom procesu. Stern koji je na početku filma pokazan kao ubeđeni ateista koji zna da se odbrani od darodavaca Biblija u liftu svoje zgrade, menja stav čim se upozna sa Araynovom tajnom. Videći ga kako lebdi izrešetan metcima u njegovoj ordinaciji, on počinje da veruje da se susreo sa anđelom koji mu može pomoći sa ličnim problemima. Ayran je uvučen u seriju kućnih poseta pacijentima na samrti što se ispostavlja kao sjajna mašina za pravljenje novca.
Problem sa ovim filmom je u prenatrpanosti detaljima i pokušaju da se istovremeno sunovrati na nekoliko tema koje bi možda, svaka za sebe, pronašle nit koja bi priču provukla od početka do kraja, da postoji tačan plan kojim se narativ kreće. Izbeglička kriza je obavijena vrstom magličaste zavese satkane od pretencioznih metafora zapletenih u gustu mrežu intriga, političkih igrarija, korupcije, moralnih dilema i religijskih poruka neodređene denominacije. Pored ovoga, žanrovski element je kilavo razrađen i film dodatno ubija didaktički ton koji odjekuje kao lupanje u praznu kantu uz uzvikivanje parola. Glavni junak je niti ovde niti onde, poput robe koja je spakovana u vakuumsku ambalažu i ne ispušta ni dobar ni loš miris. Neujednačeni kvalitet glumačkog tima je vrlo uočljiv i dodatno koči film koji nema šta konkretno da kaže. 2/10
Režija: Kornél Mundruczó
Scenarij: Kornél Mundruczó i Kata Wéber
Glumci: Merab Ninidze, Zsombor Jéger, György Cserhalmi
‘Lerd’ – važna tema, ali što se zapravo dogodilo?!
‘Lerd’ (‘Čovek od integriteta’) Iranca Mohammada Rasoulfa (Un Certain Regard) je važan film po temi kojom se bavi, pogotovo što dolazi od reditelja koji se posle hapšenja 2010 zbog „pretnje po nacionalnu bezbednost i propagande protiv Islamske države“ tokom snimanja filma ‘Goodbye’ za koji je 2011. u Cannesu dobio nagradu za najbolju režiju (Un Certain Regard), dobro razume u političke igre i pravni sistem svoje domovine.
Reza (Reza Akhlaghirad) se nalazi u poziciji čoveka koji iz dubokih moralnih ubeđenja ne želi da se prikloni pravilima igre posle prinudnog seljenja na sever Irana, u ruralno mesto u kome pokušava da sebe i porodicu prehrani uzgajanjem riba. Izbačen sa univerziteta u Teheranu zbog toga što se žalio na kvalitet hrane, Rezi nepravde nisu nepoznanica. Iako zna da je najbolji put ka normalnom životu ćutanje i plivanje sa strujom, on se konstantno nalazi u konfliktu sa svojim okruženjem zbog načela kojima je odan. Njegov naočigled najveći neprijatelj u novoj sredini je imućan i pogan sused Abbas koji mu, u korist lokalne kompanije koja želi da se dočepa njegove zemlje, povremeno ukida dotok vode iz reke u ribnjake. Reza zajedno sa suprugom pokušava da se suprotstavi uticajnim muškarcima koji očekuju novac za bilo kakvu uslugu – od najelementarnijeg prava na vodu do papirologije ili ukidanja sumanutih kamata na kredit koji su za svoj biznis morali da podignu u banci. Posle krivotvorene prijave policiji da mu je Reza slomio ruku, Abbas Rezu stavlja iza rešetaka i umesto lakše birokratske peripetije i jednog noćenja u zatvoru, Reza biva prvo zadržan duže, a onda i primoran da plati odštetu za (ne)počinjeno krivično delo. Ne pokoravajući se pravilima igre i tražeći pravdu koju bez podmićivanja niko ne dobija, on se sve dublje uvlači u rat sa lokalcima koji na pridošlicu iz Teherana gledaju sa nepoverenjem. Život tročlane porodice postaje neizdrživ kada im u toku noći neko ubacuje otrov u ribnjak čime gube čitav do tog trenutka, sasvim izvesno veliki profit koji bi ih iščupao iz finansijske krize. Nastojanje supruge Hadis (Soudabeh Beizaee) da na Abbasa utiče time što će njegovu ćerku, čija je nadzornica u školi, uceniti pričom o fer odnosima – „usluga za uslugu“, samo više truje krv dve zavađene strane. Od momenta kada počinje prava borba za prava, film počinje da postaje nečitljiv u intenzivno napakovanim detaljima i preterano dramatičnom zurenju Reze čije lice skoro da ne pokazuje druge emocije sem prezira i mačo tvrdoglavosti. Koliko god da je film hrabar u otkrivanju koruptnih struktura iranskog društva, toliko je nedorečen u narativu. Pratiti sam tok radnje je vrlo teško od eskalacije sukoba i sve dobre namere padaju u vodu kroz neprozirnu koprenu motiva, uzroka i posledica od polovine filma, gde se sve do tada građene teorije haotično raspršavaju i sve što ostaje je dilema šta se zapravo desilo. 4/10
Uloge: Reza Akhlaghirad, Soudabeh Beizaee, Nasim Adabi, Misagh Zare, Zeinab Shabani, Zhila Shahi
Režija/scenarij/produkcija: Mohammad Rasoulof
Nagrade za Isabelle Huppert i Maysaloun Hamoud
Na The Women in Motion Awards gala večeri održanoj u nedelju 21. maja, našlo se dve stotine zvanica među kojima Uma Thurman, Jessica Chastain, Salma Hayek Pinault, Catherine Deneuve, Isabelle Huppert, Claudia Cardinale, Liv Ullmann, Juliette Binoche, Marina Foïs, Sandrine Kiberlain, Charlotte Gainsbourg, Laetitia Casta, Valeria Golino, Elodie Bouchez, Béatrice Dalle, Dominique Blanc, Agnès Jaoui, Chris Lee, Clotilde Courau, kao i Charlotte Casiraghi, Mads Mikkelsen, Reda Kateb, Yvan Attal, Christopher Thompson, Diego Luna, Yang Yang. Ovom prilikom CEO Keringa François-Henri Pinault, predsednik festival u Cannesu Pierre Lescure i generalni poslanik festivala Thierry Frémaux su uručili Motion Award velikoj francuskoj glumici Isabelle Huppert koja je donela odluku da se Nagrada za mladog talenta dodeli rediteljki Maysaloun Hamoud.
