Kako je došlo do toga da fašizam, bajagi do nogu potučen u Drugom svetskom ratu, ponovo uskrsne i da ponovo zakuca na vrata sveta… Umovi, naime, kojima zastrašujući destruktivni potencijali konvencionalnog oružja nisu dovoljni – a u stanju su da unište milione – i koji posežu za oružjem totalnog uništenja, naprosto su fašistički umovi. Isto važi za (manje eksponirane, štaviše ugledne) umove koji su – naravno na „dobrobit čovečanstva“ – preuzeli (i unapredili) monstruozna „istraživanja“ dr Mengela, vršena na živim logorašima. Sledstveno kad u nekim novinčinama pročitate – ili na televizorima čujete – blagoglagoljive govorancije o eugenici, genetskim istraživanjima, kloniranju i sličnim tricama i kučinama, znajte da su sve te trice i kučine izašle iz Mengeleove laboratorije i da ne mogu biti ništa drugo nego fašizam. Sa „ljudskim likom“, ali fašizam. Idemo dalje. Kad god čujete – u Srbiji se svaki dan može čuti, a i po svetu se sve češće čuje – da se o naciji ne govori (i misli) kao o političkoj, nego kao o etničkoj zajednici, koja ima svoju „dušu“ i „biće“, znajte da je fašizam na pragu, a da to što taj prag (zasad) ne prelazi, imamo zahvaliti odsustvu nemačkog smisla za pedanteriju, disciplinu, a ne dobroti duša. Zaključak. Svi smo mi pomalo fašisti, samo život ne da svima šansu… piše Svetislav Basara tamo za neki medij. “2” iz naslova znači nastavak prethodne kolumne.