Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Tako je govorio stari Đido
Basara: Dnevničke nelagode 2
Gde god zaviriš u Ðilasov dnevnik, naletiš na neku „veliku“ reč zapisanu mešavinom komitetskog i svetosavskog vernakulara – izgovorenu zbog neke sitne računice. Ko god da dođe u Ðidov salon, ili je „zabrinut“, ili „užasnut“. Svi su, međutim, saglasni da je momenat takav da „nacionalno mora da prevagne nad demokratskim“. Istini za volju, Ðilas ne učestvuje u amaterskom rešavanju nacionalnog pitanja, ne prekraja teritorije, ne crta nove mape, štaviše, upozorava ahbabe da stvar neće izaći na dobro. Epilog za svako (prividno) uvaljeno mudo, kolektivni Zapad je uvaljivao po jedan qwrz. I nastaviće da uvaljuje dok jednog dana – koji sumnjam da će osvanuti – neko u Srbiji ne dokona da se neki projekti ne mogu ostvariti, ne zato što to ne dopuštaju Vatikan i kolektivni Zapad, nego zato što to ne dopušta stvarnost. Svetislav Basara o nastavku čitanja Dnevnika.
