Iz pera filozofa
Michel Foucault i Iranska revolucija
U jesen 1978. na ulicama Teherana, srušen je represivni, korumpirani, modernizatorski režim Šaha Pahlavija, podržan podjednako od Sjedinjenih američkih država i Sovjetskog Saveza. Režim je zamenjen fundamentalističkom, teokratskom i retrogradnom opcijom predvođenom Ajatolahom Homeinijem. Od tada Iran je sukobu sa Izraelom i sa zapadnim demokratijama, dok nastavlja da predstavlja značajnu regionalnu silu u stalnoj potrazi za (nuklearnom) energijom koja bi pratila ubrzani razvoj ove prastare zemlje.
Tokom revolucije Foucault izveštavao je sa terena za italijanske čitaoce. Napisao je ukupno trinaest tekstova o iranskim dešavanjima, uključujući tu reportaže sa lica mesta, otvorena pisma javnosti, intervjue i odgovore na kritike koje su usledile u francuskoj štampi. Podrška koju je Fuko pružio islamskim fundametalistima, zgrozila je levicu i otvorila polemiku koja traje do danas.
Postoji uverenje da je povezanost između Fukoovog naučnog rada i dešavanja u Iranu, znatno dublja od prostih predrasuda prema Orijentu. Naime, Fuko je u svim svojim značajnim delima kritičan prema konceptu prosvetiteljstva i gotovo da idealizuje predmoderna društva. Pulse
