Prvi put u povijesti hrvatske su zračne snage snažnije od srpskih - Monitor.hr
26.07.2015. (07:18)

Čak smo i Top Gun pogledali više puta

Prvi put u povijesti hrvatske su zračne snage snažnije od srpskih

Nakon što je Hrvatska kompletirala svoju flotu od 12 borbenih zrakoplova MiG-21, specijalizirani zrakoplovni portal Tango Six usporedio je hrvatske i srpske zračne snage. Srpska vojska, pokazala je ova analiza, prvi put u svojoj povijesti značajno zaostaje za Oružanim snagama RH kada su u pitanju značne snage. Hrvatska je od svog osamostaljenja 1991. do danas uložila stotine milijuna dolara samo u kupnju tehnike od koje je velik dio i dalje u uporabi, a od 1994. do 2012. nabavljeno je više od 90 aviona i 58 helikoptera. S druge strane, Srbija, prvo u sastavu SR Jugoslavije, a poslije i samostalno, trošila je resurse nekadašnje JNA, a od 2009. do 2012. nabavila je samo 17 školskih i jedan avion za aerofotosnimanje. Glas Slavonije



Slične vijesti

Jučer (17:30)

Svaka sličnost je poželjna

Basara: Protiv za, za protiv

Vrhovno Prevashodstvo će završiti u ropotarnici istorije tek nakon što u ropotarnici završi ova i ovakva opozicija, na čemu, inače, udarnički radi. A evo i zašto. Ova i ovakva opozicija nije nikakav otpor, nego površna politizacija nezadovoljstva zbog izgubljene vlasti, protiv čijih marifetluka – mehanizama nema ama baš ništa protiv, naprotiv, ona povratak na vlast i priželjkuje upravo zbog isplativosti tih mehanizama – vrlo su jednostavne stvari u srpskoj politici, kako piše Basara.

Utorak (20:30)

Više lijeni nego glupi

Basara: Nestvarno i nemoguće

Srpska se opozicija planira boriti protiv sadašnjeg sistema, izbornih pravila i vlasti tako što će bojkotirati izbore. Poručuje im Basara da se “za dobre uslove, kao uostalom i za sve što je dobro, mora IZBORITI, a ne čekati da ih pokloni onaj kome to na pamet ne pada i koji za to nema računa. Iluzorno bi bilo očekivati da se iluzionisti iz računa – koji Vrhovnom Iluzionisti nisu ni do kolena – odreknu luksuza stečenog lopovlucima i da se upuste u dugu i neizvesnu borbu”.

Subota (14:30)

Vlasti i opozicije su – sistem sudova spojenih laganjem, mašćenjem i korupcijom.

Basara: Cepačina

Odličan Basara danas, opet, teško odabrati citat, ali evo ovaj jer je najpitkiji i najuniverzalniji: “Već mesecima govorim – a sagovornici me gledaju u čudu – da se moć Vrhovnog Prevashodstva* može precizno izmeriti kilavošću opozicije. Sagovornici me sumnjiče da time navodim vodu na Vrhovnu vodenicu, iako ja u stvari eksplicitno govorim da je vlast jaka onoliko koliko je jaka opozicija. Fizički zakon, bato. Otpor političke materije je ekvivalentan pritisku”. Vrhovno Prevashodstvo – Aleksandar Vučić, odnedavno ga tako zove

09.10. (09:30)

Šutnja je zlato - drugima

Basara: Tamo gde većina ne zna šta hoće nož i pogača je u rukama onih koji ne znaju ništa

Danasov kolumnista u prosvjedima beogradskih taksista vidi kako se ocrtava patologija cijelog društva: “Kad već država neće, postoji li neka druga sila koja može stati na put orgijanju taksista? Postoji još kako i to mnogo brojnija od taksista i državnih aparatčika, ta se sila zove građanski otpor protivzakonitom zulumu. A zašto se ne primenjuje, to je već pitanje od 1.000.000.000 sendviča na koje imam samo jedan odgovor – zato što ta sila ne zna šta hoće. Šta neće, to zna, šta hoće, ne zna, ali to – kao francuski šesetosmaći – hoće odmah. Zato već vekovima dobija ono što neće”.

08.10. (21:30)

Kužite li, stari moji, kud vodi naš ćorsokak

Basara: Ćorsokačka posla

Štrajk takista – ili tačnije privremena/povremena okupacija Beograda od strane taksista – dokazala je moju vajkadašnju tvrdnju da u atomizovanim (i kretenizovanim) društvom poput našeg – u kome nema ni minimum empatije, kohezije i solidarnosti – svako ko se bar malčice organizuje, može da radi šta mu je volja – osvrnuo se Basara na beogradsku aktualnost i našao metaforu za državu; sjajno, opet.

05.10. (13:30)

Mitovi i palanke

Basara: Šindlerova srpska lista

Danasov kolumnista istjera osmijeh na lice čak i kad piše i o tako nesmiješnim stvarima kao što je Kosovo (iako završi ozbiljno): “Tek nedavno dokonah da je Srbija bila mrtva dugo pre nego secesije i da je za istoriju umrla krajem osamdesetih, kada se posle sloma komunizma – koji ju je održavao u veštačkom životu – vratila nekrofilnoj kosovskoj mitologiji – početku njenog veselog puta u smrt”.

03.10. (19:30)

Zemljačko stanje uma

Basara: Zemlja zemljaka

Današnji Basara zvuči jako poznato: “Osim izvesnosti da ti ruka, ukoliko je amputirana, neće ponovo izrasti, u Srbiji je zagarantovana još jedna izvesnost, a ta je da ćeš – samo li nešto laneš protiv ovdašnje zatucanosti i tupoumnosti (svih boja) – biti diskvalifikovan ili bednom neistinom da ‘pljuješ po svemu što je srpsko’ ili još bednijim pijačnim prekonosiranjem ‘ako ti ovde ništa ne valja, zašto ne odeš negde drugde’.”

03.10. (07:30)

Marina se vratila kući

Basara: Prigradska legenda

Bez obzira šta ko mislio o konceptualizmu Marina Abramović jeste svetski poznata i priznata umetnica i to se, ako se ima malčice mozga, ima uvažavati u svim čaršijama i mahalama, tim pre što sam u međuvremenu obavešten da ume i da slika, još tim prije što sam siguran da bi MA, da joj je izložba upriličena za JexS-ove vlade, bila još svetski poznatija i priznatija i njenom carstviju naprosto ne bi bilo kraja – piše Basara o izložbi konceptualne umjetnice i reakcijama beogradskih političara na izložbu.

01.10. (21:30)

Sveto slovo

Basara: Minimum bede

U društvima u kojima pretežu individuumi skloni lažnom predstavljanju, laganju, mašćenju, „dobijanju“ na mukte i „preko veze“, podnaredničkim marifetlucima, uopšte – a osnovano sumnjam da je srpsko jedno od takvih – sasvim je logično da najveću društvenu moć zadobijaju oni koji su najvičniji nabrojanim državotvornim tehnikama permanentnog državnog udara – Svetislav “Dasara” Basara, Danas.

01.10. (12:30)

Ako uporno pokušavaš da uradiš ono što nije moguće, redovno propuštajući da uradiš ono što možeš, na kraju ćeš morati da radiš isključivo ono što moraš

Basara: Prekjuče za danas

I kad piše o “velikoj Srbiji” puca od šarma i duhovitosti: “Višekratno sam prolazio auto-putem Beograd – Rovinj via Zagreb ali tek sam ovoga puta, Bog zna zašto, primetio skretanja za Ogulin, Viroviticu i ostale varoši sa srpske granice snova koju je vaktile nacrtao Šešelj. Grabeći prema Rovinju – preko teritorija na koje Šešelj (začudo) nije polagao pravo – ne mogodoh da ne pomislim da je pomisao (želja, nastojanje) jedne siromašne i razvaljene zemlje poput Srbije – koja za dvesta godina nije uspela da poploča centralni prestonički trg – da se proširi do te razdaljine, nužno morala rezultirati OVIM, a na trenutke mi se učini da je rezultat mogao – a možda i morao – biti i mnogo gori”.