Svetislav Basara: Nekad i sad (i uvek) - Monitor.hr
01.03.2020. (15:30)

Ponavljanje je majka znanja

Svetislav Basara: Nekad i sad (i uvek)

Basara citira Milana S. Piroćanca iz 1887. i zaključuje da isto vrijedi i danas. “Ako se prevarite i Piroćančevu knjigu kupite, ako stisnete muda pa je i pročitate, videćete da je sadašnja međunarodna situacija maltene ista kao i situacija s kraja XIX veka – s tim što je EU sada ono što je tada bila K.u.K – a da dezorijentisana Srbija ni danas, kao ni pre sto i kusur godina, pojma nema kud udara i daje sve od sebe da ponovi sve greške”, piše.


Slične vijesti

07.09. (11:00)

Arhitekti mržnje

Tomislav Marković: Medijsko prizivanje krvi i nasilja na Cetinju

U većini medija dominira šovinistička matrica koju gledamo već decenijama. Nekada je satanizacija drugih naroda bila rezervisana uglavnom za Bošnjake, Hrvate i Albance, a poslednjih godina na red su došli i Crnogorci. Nema te uvrede i difamacije kojom mediji ne časte narod koji bi po svemu trebalo da nam je najbliži. Za dominantni nacionalistički diskurs Crnogorci su nepostojeća, izmišljena nacija, Đilasova kopilad, Milogorci, ustaše, felerični ljudi, pa čak i pečurke koje će ubrzo nestati, kako se nedavno izrazio upravo mitropolit Joanikije. Neverovatna je količina mržnje prema Crnogorcima koja se može videti u našim javnim glasilima i ide sve do otvorenog rasizma. Neko neupućen u ovdašnje prilike na osnovu pisanja srpskih medija pomislio bi da su ti Crnogorci nekakvi crni đavoli odgovorni za, šta ja znam, recimo pokretanje četiri rata, za 130 hiljada mrtvih, za milione raseljenih, za mučenja i ubijanja u konc-logorima, za masovna istrebljenja, etnička čišćenja i genocid. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru

03.08. (14:30)

Istinozborstvo

Tomislav Marković: Šaip Kamberi, sam protiv ’srpskog sveta’

Kolumnist nas upoznaje s djelovanjem Šaipa Kamberija riječima: Kamberi nije samo personalna, već suštinska opozicija Vučiću i svemu što on predstavlja. To su naprosto dva različita sveta: jedan nacionalistički, devetnaestovekovni, zlikovački, razorni i drugi – građanski, evropski, demokratski. Za istinsku promenu srpskog društva nije dovoljno smeniti Vučića i naprednjake, već iskoreniti ideologiju koja je njih stvorila. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru

20.07. (23:30)

Dva koraka naprijed, tri natrag

Nova runda nerazumijevanja Beograda i Prištine

U Bruxelesu su se ponovno sastali Vučić i Kurti, no ni ovaj put nisu se pomaknuli prema boljim odnosima te nema pozitivnih zaključaka. Iako je sastanak pomno pripreman te su polagane nade u konstruktivan razgovor, jedino je to dogovoreno, da će se nastaviti s razgovorima. Kamenje o koje se spotiču uvijek je isto, pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, formiranje ZSO te suočavanje s prošlošću, a potonje je izazvalo buru reakcija pa se Kurti oglasio rekavši kako Vujčić laže da Kosovo nije htjelo razgovarati. Termin suočavanje s prošlošću najviše je omeo pozitivan razgovor i razrješenje odnosa. Deutsche Welle

20.07. (13:30)

Na marginama društva

Tomislav Marković: Majka Srbija i njena zaboravljena djeca

O poražavajućim saznanjima izvještaja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom autor piše: Vučić godinama neguje kult sile, snage, veličine, moći, hvaleći se kako je Srbija jaka država, misleći tu pre svega na naoružanje i ekonomiju. Busanje u prsa, inaćenje, bahaćenje, nadgornjavanje sa zamišljenim neprijateljima, kult pobede i pobednika, “predaja nije opcija”, bildovanje nacionalističkih mišića, favorizovanje “olimpijskog plemena” – to su osnovni postulati sumanutog svetonazora vladajuće klike. Nema tu mesta za slabe, siromašne, bolesne, nezaposlene, potrebite, ranjive, nevoljne, nemoćne – oni su naprosto nevidljivi za busače u nacionalna prsa. Oni koji blebeću o jakoj državi morali bi da znaju da je država tačno onoliko jaka koliko je u stanju da zaštiti svoje najslabije građane. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru

06.07. (15:30)

Reispisivanje povijesti

Tomislav Marković: Kako je Srbija izgubila Drugi svjetski rat u produžecima

Nakon rehabilitacije Keserovića, kolumnist piše: Rehabilitacija Dragutina Keserovića nije nikakvo iznenađenje, već još jedan čin doslednog sprovođenja revizije istorije. Rehabilitacija Draže Mihailovića započeta je pod vladavinom Borisa Tadića, da bi bila uspešno privedena kraju pod Aleksandrom Vučićem. Potom su usledile rehabilitacije i nižih oficira. Četnici su izjednačeni sa partizanima, a nesrećna deca u školama već godinama uče da smo imali dva antifašistička pokreta… Većinska Srbija se odavno odrekla svog antifašističkog nasleđa i pobede u Drugom svetskom ratu, svrstavajući se dobrovoljno na stranu gubitnika. Naši neočetnici se među poraženima osećaju kao svoji na svome, tu su u prirodnom okruženju. I ne propuštaju nijednu priliku da se narugaju nebrojenim žrtvama fašista i njihovih saradnika. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru

01.06. (17:30)

Prepreke na putu

Bruxelles jasno poručio što misli o Vučiću: Ovakva Srbija ne može u EU

Izvještaj Europske komisije o napretku obveza Srbije u ispunjavanju prijelaznih mjerila iz poglavlja 23 pojačan je na zahtjev Hrvatske, posebno u slučaju procesuiranja ratnih zločinaca, a navodi kako je Srbija ostvarila napredak, no i dalje kasni za drugima. Naglašeno je kako trebaju raditi na pitanjima ubrzanja reformi pravosuđa, jačanja neovisnosti sudstva, borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala, slobode medija i procesuiranja ratnih zločina te se osvrću na kampanju širenja mržnje prema novinarima. Sve upućuje na to da takva Srbija nije spremna za ulazak u EU. Jutarnji list

23.05. (23:30)

Famozno ide dalje

Basara: Casus beli

U svom stilu kolumnist nam donosi novi tekst: Za generacije koje nisu učile latinski, gornji naslov znači – uzrok rata, to je tema naše kolumne. Prelazimo na stvar. Osim što lepo peva, Cane Partibrejker ume i mudro (katkad i cinično) da zbori. Legendaran je, recimo, njegov pozdrav publici u Kraljevu, kojoj se obratio sa „zdravo, Valjevo“. Publika je na to graknula: „Ali ovo je Kraljevo“, na šta je Cane uzvratio: „Isti je to qwrz“. U jednom dubljem smislu to vaistinu i jeste isti qwrz, iako se s tim neće složiti ponositi Valjevci, koji Beograd – koji je već izvesno vreme takođe isti qwrz – smatraju predgrađem Valjeva. Piše Svetislav Basara za Kurir

23.05. (19:30)

Tko pod ćirilicom jamu kopa?

Tomislav Marković: Šta je sveto pismo – Biblija ili ćirilica?

Kolumnist ovaj tjedan tematizira kampanju pod nazivom “Zašto država ne štiti ćirilicu” ironičnim riječima: Unutrašnji neprijatelj nikad ne spava, već danonoćno udara na temelje srpstva, a ovog puta se ostrvio na ćirilicu. Širenje paranoje i nije baš neki argument, ali treba razumeti nacionalističke umnike: nacionalizam je ideologija banalnosti i raspolaže izuzetno ograničenim opsegom predstava i mogućnosti. Zato ne treba zamerati nacionalnim dušebrižnicima što ne pokazuju više inventivnosti ili ubedljivosti, to je u njihovoj ideološkoj sferi jednostavno nemoguće. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru

02.05. (19:30)

Junaci novog doba

Tomislav Marković: Kad žrtve fašizma proglasiš žrtvama komunizma

Tridesetak godina neprestanog revizionizma i rehabilitacije kvislinga neminovno su morali da ostave svoje gorke posledice koje upravo gledamo. Ne možeš da izjednačavaš četnike i partizane, kvislinge i antifašiste, da blatiš i satanizuješ Narodno-oslobodilačku borbu, da brišeš imena narodnih heroja sa uličnih tabli, da pljuješ po najsvetlijim stranicama sopstvene istorije, da podižeš spomenike Draži Mihailoviću i služiš mu parastose, da proglašavaš junacima Mladića i Karadžića, da sa gađenjem okreneš glavu od najboljih slobodarskih tradicija sopstvenog naroda – a da prođeš nekažnjeno. Prirodno je da na kraju tog anticivilizacijskog, posve samoubilačkog procesa dobiješ omladince kojima su srcu bliski saradnici okupatora, saučesnici u fašističkim zverstvima. To je nama naša antikomunistička borba dala, da podle ubice budu uzori i junaci. Piše Tomislav Marković za Al Jazeeru